Ovako izgleda kuća Bate Živojinovića u Koraćici: Komšije otkrile kakav je zaista bio legendarni Valter
Dodajte Kurir u vaš Google izborRodna Koraćica za Batu Živojinovića nije bila samo mesto iz kojeg je potekao. Tu se vraćao kad god je mogao, među ljude koje je poznavao čitavog života, daleko od kamera, premijera i filmskih setova. Kada je legendarni glumac 2016. godine preminuo u bolnici „Sveti Sava“ u Beogradu, ekipa Kurira posetila je njegovo selo, gde su tuga i neverica bili gotovo opipljivi.
Porodično imanje i tada je bilo okruženo cvećem i drvećem, a porodica je nastavila da brine o prostoru koji je Bata voleo. Ipak, mnogo snažnije od samog prizora kuće govorile su uspomene njegovih komšija i prijatelja.
„Bio je moj brat“
Jedna od onih koji su ga poznavali još od detinjstva bila je Ljubica Dimitrijević. Pokazujući porodični album sa starim fotografijama, teško je uspevala da zadrži suze.
– Ovo su slike iz perioda kad smo bili srećni. Plačem za njim. Poslednjih godina toliko se namučio zbog bolesti, a opet je bio jak i nije dozvolio da ga to dotuče. Borio se svom snagom, ali došao mu je kraj. Nikada ga neću prežaliti. Mi smo bili nerazdvojni, kao i naša deca i unuci. Bili smo kao jedna porodica, mnogo smo se družili – govorila je tada Ljubica.
Za nju Bata nije bio velika filmska zvezda, već čovek kojeg je poznavala čitavog života.
– Kakav je bio u svojim ulogama, takav je bio i privatno. Obožavao je Lulu i da dođe u Koraćicu, da satima sedimo u dvorištu, pričamo... Uvek je bio nasmejan i nikada nije bio ljut. Stalno se šalio i širio dobrotu, svi smo ga voleli. Ne postoji čovek koji bi za njega mogao reći ružnu reč – prisećala se.
Posebno je pamtila njihova druženja, pesmu i vino, ali i poslednji susret sa glumcem.
– Lula me je pozvala da dođem. On je spavao, ali ona ga je probudila. Pitala ga je da li me prepoznaje i on je rekao: „To je moja Ljubica“ – ispričala je tada, nakon čega više nije mogla da govori od plača.
Pomagao celom selu
Njen suprug Dragoslav Dimitrijević Batu je opisivao kao čoveka na kojeg se moglo računati u svakom trenutku.
– Bili smo kao braća, delili smo i dobro i loše. Kad mi je mašina uhvatila ruku, Bata se prvi našao da mi pomogne. Vodio me je u Urgentni centar, našao mi doktore i sve mi je sredio za moj oporavak. U bilo koje doba dana i noći mogao sam na njega da se oslonim, kao i cela Koraćica – pričao je Dragoslav.
Kako je govorio, glumcu slava nikada nije promenila odnos prema ljudima među kojima je odrastao.
– Više je uživao da se druži s nama seljacima nego s gospodom – rekao je tada Dimitrijević.
Sličnu uspomenu čuvala je i komšinica Dobrila Đorđević. Kada se suočila sa rakom dojke, upravo su joj Bata i njegova supruga Lula pritekli u pomoć.
– Primili su me u svoju kuću u Beogradu, gde sam provela nekoliko dana. On me je svakodnevno vozio na preglede. Pomogli su mi kao najrođeniji – ispričala je.
Rekviziti završili u Koraćici
Bata Živojinović je sa filmskih snimanja voleo da ponese poneki predmet ili deo garderobe, pa je porodična kuća u Koraćici svojevremeno ličila i na malu zbirku uspomena iz njegove bogate karijere.
Njegov sin Miljko Živojinović ranije je za Kurir ispričao da je Bata skupljao garderobu, obuću i razne rekvizite sa setova.
– U jednom trenutku je naša kuća bila puna oružja i raznih rekvizita koje je donosio sa snimanja. Da li je to oružje bilo aktivno ili ne, ne znam, ali verujem da nije bilo, ipak je korišćeno za potrebe snimanja – pričao je Miljko.
Deo te zbirke vremenom je propao, ali su pojedini predmeti sačuvani sa namerom da ostanu kao svedočanstvo o glumčevom životu i karijeri.
Video: Prebacivanje posmrtnih ostataka Bate Živojinovića u Koraćicu